Reč stručnjaka

Kod osoba koje se kockaju strah od gubitka često, paradoksalno, ne dovodi do prestanka igranja,
već do još intenzivnijeg pokušaja da se izgubljeni novac povrati. Tako nastaje poznato „jurenje
gubitaka“. Obrazac u kojem osoba veruje da će narednom uplatom ili dobitkom nadoknaditi prethodne gubitke. Na taj način problem se dodatno produbljuje, a finansijske, porodične i
psihološke posledice postaju sve ozbiljnije.

Prevazilaženje tog straha počinje prihvatanjem činjenice da se izgubljeni novac ne može vratiti
daljim kockanjem i da svaki novi pokušaj nosi rizik od još većeg gubitka. Važno je prekinuti
dostupnost novca za kockanje, ograničiti ili onemogućiti pristup aplikacijama, internet
platformama i kladionicama, uključiti porodicu ili osobu od povjerenja i što prije potražiti
stručnu pomoć.

Tokom lečenja osoba uči da podnese neprijatna osećanja koja prate gubitak, bez potrebe da ga
odmah „ispravi“ novim kockanjem. Radi se na prepoznavanju iracionalnih uverenja, kontroli
impulsa i razvijanju zdravijih načina suočavanja sa stresom, krivicom, stidom i osećajem
neuspeha.

Prihvatanje gubitka ne znači pomirenje sa porazom, već odustajanje od pokušaja da se šteta
popravi ponašanjem koje je tu štetu i izazvalo. Važan deo oporavka jeste usmeravanje energije
na saniranje finansijskih i porodičnih posledica, umesto na pokušaj brzog povratka izgubljenog
novca.

Cilj nije da osoba nauči kako da bolje kontroliše kockanje, već da prekine začarani krug jurenja
gubitaka i ponovo uspostavi kontrolu nad sopstvenim ponašanjem, odlukama i životom.

Razvoj mobilnih tehnologija značajno je povećao dostupnost igara na sreću, a time i rizik od
razvoja problematičnog i zavisničkog ponašanja. Nekada je osoba morala fizički da ode u
kladionicu ili kazino, dok danas može da se kocka u svakom trenutku i na svakom mestu, bez
neposredne kontrole okoline i često uz osećaj anonimnosti.

Mobilni telefon omogućava neprekidan pristup klađenju, brzu uplatu novca, veliki broj igara i
trenutnu mogućnost da se posle gubitka odmah nastavi sa igranjem. Ta brzina i
dostupnost smanjuju vreme za razmišljanje i olakšavaju impulsivno donošenje odluka.

Dodatni problem predstavljaju reklame, bonusi, „besplatne“ opklade i poruke koje stvaraju utisak da je dobitak nadohvat ruke.

Mobilne tehnologije same po sebi ne stvaraju zavisnost, ali osobama koje imaju povećanu
impulsivnost, emocionalne teškoće ili sklonost ka rizičnom ponašanju znatno olakšavaju ulazak
u problem i njegovo održavanje. Zbog toga danas često viđamo mlađe osobe koje vrlo rano
razvijaju problematične obrasce igranja, a da porodica dugo toga nije svesna.

Roditelji bi trebalo da izbegavaju uključivanje dece u kupovinu srećki, biranje brojeva za loto ili
zajedničko iščekivanje dobitka. Iako se ove aktivnosti često doživljavaju kao bezazlena
porodična zabava, dete kroz njih može usvojiti poruku da su igre na sreću prihvatljiv i uobičajen
način dolaska do novca.

Posebno je važno izbegavati stvaranje uzbuđenja oko mogućeg dobitka, ritualno kupovanje
srećki ili komentare da će „sreća rešiti probleme“. Dete još nema dovoljno razvijenu sposobnost
da realno proceni verovatnoću dobitka i rizik, pa može mnogo lakše da poveže kockanje sa
zabavom, nadom i brzom nagradom. To ne znači da će svako dete koje je videlo roditelja kako
igra loto razviti problem, ali se takvim ponašanjem igre na sreću mogu normalizovati i učiniti
manje rizičnim nego što zaista jesu.

Kockanje veoma često stvara snažnu iluziju kontrole. Uverenje da osoba svojim znanjem,
iskustvom, intuicijom, izborom „srećnih“ brojeva ili određenim ritualima može uticati na ishod
koji je zapravo pretežno ili potpuno zasnovan na slučaju. Povremeni dobici dodatno učvršćuju
ovo uverenje, dok se gubici objašnjavaju nedostatkom sreće, „lošim trenutkom“ ili idejom da će
sledeća igra sigurno doneti preokret.

Iluzija kontrole nije karakteristična samo za kockanje. Ona se sreće i kod drugih bolesti
zavisnosti. Osoba može dugo verovati da kontroliše uzimanje alkohola ili droge, da može prestati
kad god poželi i da se negativne posledice koje pogađaju druge njoj neće dogoditi. Na taj način
se umanjuje ozbiljnost problema i odlaže traženje pomoći.

Kod jednog broja zavisnih osoba u osnovi ovakvog razmišljanja mogu postojati nezreli ili
narcistički obrasci funkcionisanja, praćeni osećajem posebnosti i omnipotencije. Uverenjem da
su sposobnije od drugih, da mogu „nadmudriti sistem“ i da za njih ne važe uobičajena pravila i
rizici. U kockanju se to može ispoljiti verovanjem da osoba poseduje poseban osećaj za igru, da
prepoznaje trenutak dobitka ili da će upravo ona uspeti da vrati izgubljeni novac.

Međutim, što se više pokušava povratiti izgubljeno, osoba se dublje uvlači u krug zavisnosti. Prvi važan korak u lečenju jeste odustajanje od ideje da se ishod može kontrolisati i prihvatanje
činjenice da je kontrola nad samim kockanjem već ozbiljno narušena.

Iluzija kontrole ima važnu ulogu u održavanju bolesti, jer umanjuje uvid u problem, opravdava
nastavak kockanja i stalno odlaže odluku da se prekine. Zato je važno što ranije potražiti stručnu
pomoć, pre nego što posledice postanu još teže za samu osobu i njenu porodicu.

Porodične navike veoma snažno utiču na stavove mladih prema igrama na sreću, kao i prema
alkoholu, pušenju, marihuani i drugim psihoaktivnim supstancama. Deca i adolescenti ne uče
samo iz onoga što im roditelji govore već, pre svega, iz onoga što svakodnevno vide u porodici.

Ukoliko se u kući često govori o velikim dobicima, prati klađenje, kupuju srećke ili se gubici
umanjuju i opravdavaju, mlada osoba može steći utisak da je takvo ponašanje normalno,
bezazleno i društveno poželjno. Slično je i kada roditelj govori da su pušenje, opijanje ili
korišćenje marihuane štetni, a istovremeno ih svojim ponašanjem predstavlja kao uobičajen
način opuštanja, rešavanja problema ili pripadanja društvu.

Zato je važno da roditelji budu svesni snage ličnog primera, da otvoreno razgovaraju sa decom o
rizicima i da ne predstavljaju igre na sreću kao zabavu namenjenu mladima. Jasne granice,
dosledne poruke i zdrav odnos prema novcu, stresu i zadovoljstvu imaju važnu preventivnu
ulogu.

Reklame sa poznatim ličnostima mogu doprineti tome da se igre na sreću doživljavaju kao
prihvatljivije i manje rizične, između ostalog kroz takozvani halo efekat (kognitivna pristrasnost
prema kojoj jedan upečatljiv pozitivan utisak o nekome ili nečemu boji i naše procene svih
ostalih, nepovezanih karakteristika).

Kada se u reklame za igre na sreću uključuju poznate, uspešne i društveno priznate ličnosti, one ne služe samo za privlačenje pažnje publike, već mogu uticati i na način na koji se percipiraju sam proizvod i rizici povezani sa njim.

Pozitivne karakteristike koje publika pripisuje poznatoj osobi, poput uspeha, kompetentnosti, popularnosti ili društvenog statusa, mogu se delimično preneti i na proizvod koji ona promoviše. Na taj način se može stvoriti utisak da je kockanje prihvatljivije, bezbednije ili društveno poželjnije nego što bi bilo procenjeno bez prisustva takve figure.

Poznata ličnost tako može delovati kao svojevrsni pojačivač reklamne poruke, smanjujući
prostor za kritičko promišljanje o rizicima. Umesto da u prvi plan dođu pitanja poput „Koliki je rizik?“ ili „Koliko mogu da izgubim?“, pažnju mogu preuzeti pozitivne asocijacije povezane sa osobom koja reklamu predstavlja.

Ukoliko publika već ima poverenje u određenu javnu ličnost, deo tog poverenja može se preneti i na proizvod koji ona promoviše. Na taj način kockanje se ne predstavlja prvenstveno kao potencijalno rizična aktivnost, već kao normalizovani deo životnog stila povezanog sa uspehom, zabavom, popularnošću i društvenim statusom.

Ovakav način oglašavanja može delovati na različite grupe u populaciji, ali su mladi posebno
rizična grupa zbog veće sklonosti ka identifikaciji sa sportistima, glumcima, influenserima i
drugim javnim ličnostima.

Zabrinutost zbog ovakvog oglašavanja potvrđuju i sve stroža regulatorna ograničenja u Evropi. Zemlje poput Holandije, Belgije, Nemačke, Velike Britanije i Hrvatske uvele su različita ograničenja u vezi sa korišćenjem poznatih ličnosti, sportista i influensera u reklamama za igre na sreću, dok su Italija i Litvanija uvele znatno šira ograničenja oglašavanja kockanja. Francuska i Irska takođe su pooštrile pravila koja se odnose na oglašavanje i promociju igara na sreću. Ovi različiti pristupi ukazuju na rastuću saglasnost da način na koji se kockanje predstavlja javnosti predstavlja pitanje javnog zdravlja koje zaslužuje ozbiljnu pažnju.

Dodatni problem predstavlja činjenica da reklame za igre na sreću uglavnom naglašavaju pobedu, uzbuđenje, zabavu i glamur, dok su potencijalne negativne posledice kockanja gotovo nevidljive.

U reklamnom prikazu nema prostora za realnost u kojoj dugotrajno i problematično kockanje može biti povezano sa finansijskim teškoćama, narušavanjem porodičnih i partnerskih
odnosa, problemima na poslu, kao i psihološkim posledicama.

Kada publika vidi omiljenog sportistu, glumca ili influensera kako bezbrižno učestvuje u svetu klađenja i kockanja, ova aktivnost može postati deo poželjnog životnog stila, umesto da bude prepoznata kao ponašanje koje sa sobom nosi potencijalne rizike.

Poznate ličnosti stoga ne promovišu samo konkretan proizvod, već mogu doprineti njegovoj
normalizaciji, povećanju privlačnosti i smanjenju subjektivno percipiranog rizika. Upravo zbog
toga ograničavanje njihove upotrebe u reklamama predstavlja jednu od mogućih mera javno
zdravstvene prevencije štetnog kockanja.

Kada govorimo o besplatnim opkladama (free bets), nagradama, podsticajima (nudges), notifikacijama i posebno VIP tretmanu, operateri ponovo koriste svaki mogući način kako bi vas naveli da igrate upravo kod njih.

Ovakvi podsticaji kod kockara stvaraju lažan osećaj da su cenjeni i važni, dok su u stvarnosti predmet iskorišćavanja. Kada jednom pokažete sklonost da prihvatate ovakve ponude, one nikada ne prestaju. Na taj način operateri ponovo preuzimaju kontrolu nad tim kada ćete igrati.

To je odvratna praksa koju sam i sam iskusio. Nudili su mi da mi vrate 10% izgubljenog novca u gotovini. To mi je davalo osećaj da imam još jednu priliku da nastavim sa klađenjem čak i kada sam izgubio ceo saldo na svom nalogu. Nudeći mi deo novca nazad, zapravo su me nagrađivali za gubitak.

Sa pojavom mobilne tehnologije, odnosno telefona i laptopova, kockanje je postalo dostupno 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Nažalost, to će dovesti do toga da sve više ljudi razvije zavisnost od kockanja. Glavni razlog je taj što, kada su ovakve igre dostupne bilo kada i bilo gde, kockari znaju da uvek postoji mesto na kojem mogu da igraju kada život postane previše težak ili kada osete potrebu da urade nešto rizično.

Operateri i proizvođači igara tokom više od 20 godina prikupili su ogromne količine podataka i danas mogu da manipulišu igračima kako bi igrali na način koji njima odgovara. Na taj način stiču gotovo potpunu kontrolu nad ponašanjem igrača, što ovu industriju čini veoma opasnom.

Igrača posmatramo kao svakog drugog kupca, a affiliate sajt kao supermarket. Da biste privukli što više kupaca, morate imati širok izbor proizvoda na jednom mestu. Kod nas su ti proizvodi različiti bonusi, kazino brendovi i ponude prilagođene različitim tržištima i preferencijama igrača. Što je izbor kvalitetniji i raznovrsniji, veća je verovatnoća da će igrač pronaći ono što traži i vratiti se ponovo. To je situacija u kojoj dobijaju svi. Igrač pronalazi najbolju ponudu, partner dobija kvalitetnog korisnika, a affiliate gradi dugoročnu vrednost.

Uspeh se svakako meri kombinacijom svih ovih faktora, ali na kraju zavisi od cilja samog sajta i proizvoda. Ako je uloga affiliate sajta ne samo da dovodi igrače već i da ih edukuje, zaštiti i usmeri ka licenciranim i pouzdanim operatorima, onda se uspeh meri i time koliko igrača aktivno koristi edukativni sadržaj i donosi sigurnije odluke. Ipak, kada bih izdvojila dva najvažnija pokazatelja za affiliate industriju, to bi bili broj igrača i vrednost depozita koje oni generišu.

Affiliate sajtovi najveći deo svoje zarade ostvaruju kroz provizije koje dobijaju od samih kazina. Oni sklapaju dogovore sa kazinima kako bi ih postavili na više pozicije na svojim listama. Neki sajtovi su transparentniji od drugih, a neki uopšte ne posluju na taj način. Ali ovakva praksa je izuzetno rasprostranjena.

Može se s razlogom pretpostaviti da je, u većini slučajeva, kazino visoko rangiran na affiliate sajtu zato što je sa tim sajtom sklopio bolji poslovni dogovor i platio veću vidljivost. Zbog toga visok plasman često nije pouzdan pokazatelj koliko je taj kazino zaista kvalitetan za igrače.

Ipak, postoje affiliate sajtovi koji imaju svoje standarde i rade isključivo sa kazinima koji poseduju odgovarajuće licence i imaju dokazanu istoriju poštenog poslovanja.

Prevedeno sa engleskog od strane redakcije CZZ 

Da, dešavalo se. Najčešće su negativni komentari bili vezani upravo za proces isplate, naročito kada je naručilac zahtevao da otvorim nalog, uplatim novac i izvršim probnu isplatu. U takvim slučajevima sam mogao da procenim koliko je postupak jednostavan, koliko dugo traje i da li postoje neočekivane prepreke ili nepotrebna odlaganja.

Međutim, takvi zadaci su zapravo ređi. Mnogo češće naručioci očekuju da se koriste opšte informacije koje kazino objavljuje na svom sajtu, bez praktičnog testiranja isplata ili korisničke podrške. Zbog toga mnoge recenzije na internetu više predstavljaju pregled zvanično dostupnih informacija nego detaljan test stvarnog korisničkog iskustva.

Gubitak maskiran u dobitak, najjednostavnije rečeno, je naziv za koji kazini koriste da bi predstavili situacije koje su objektivan novčani gubitak za igrača kao da je zapravo dobitak vredan slavljenja. 

Gubici se “maskiraju” tako što se bilo šta sem totalnog gubitka novca predstavlja kao da je igrač “dobio” nešto nazad. U konkretnom primeru, ako osoba uplati 50 dinara na slot, povuče virtuelnu ručicu i simboli se poklope tako da “osvoji” 35 dinara, slot igrica će ovih 35 dinara prikazati kao nešto što je igrač dobio. U realnosti, igrač je izgubio 15 dinara, ali zbog toga što je ono što mu se vratilo prikazano kao nešto što je dobio preko onoga što je uložio, pokreću se isti procesi u mozgu kao da je stvarno osvojio nešto više od onoga što je dao. 

Svrha ovog trika je da u mozgu igrača okine salvu dopamina, sličnu onoj koju izazivaju dobici, što je ključno za formiranje i održavanje zavisnosti.

Psihološka istraživanja kockanja na internetu u odnosu na kockanje u fizičkim kazinima, dosledno pokazuju da kockanje onlajn izaziva veći stepen zavisnosti. Konkretno rečeno, dva do četiri puta više ljudi koji se kockaju na internetu postaju zavisnici, u poređenju s ljudima koji se kockaju u fizičkim kazinima. Preko toga, kockanje na internetu je još rizičnije ako se njime bavimo preko telefona, bilo na mobilnom sajtu, bilo preko aplikacije. Istraživanja kockarskog ponašanja ukazuju da se simptomi zavisničkog ponašanja pojavljuju brže i češće kod ljudi koji igraju kazino igre na telefonu, a gubitak kontrole nad dužinom i učestalošću igranja je osnovni simptom zavisničkog ponašanja u kockanju. 

Povrh ovih nalaza koji su specifično vezani za kockanje, svi smo svesni rasprostranjenosti pojave “doomscrollinga”, odnosno nekontrolisane upotrebe telefona u slobodno vreme, što pojede sate i sate našeg vremena ukoliko ne obratimo dovoljno pažnje. Kada se ove dve tendencije ukrste, možemo pretpostaviti da će pojačani efekti onlajn kockanja na loš način sarađivati sa našom vezanosti za telefon, tako da osoba izgubi sate i sate (i hiljade i hiljade dinara) kockajući se na telefonu.

Treba imati na umu da fizička kazina zapravo teže ovom efektu – kazini su zamračene prostorije, bez pristupa dnevnoj svetlosti, možete naručiti hranu u njima, i u luksuznijoj varijanti obezbeđuju piće za svoje korisnike. Sve ovo zajedno deluje tako da se igračima spuste inhibicije ne bi li više i konzistentnije rizikovali,  i uklone stvari koje bi im mogle skrenuti pažnju sa konstantnog izvora dopamina koji igre na sreću predstavljaju.

Međutim, prag koji osoba treba da pređe da bi se kockala u fizičkom kazinu je znatno veći – treba naći vreme kada nemamo obaveze, obući se, izaći iz doma, doći do kazina ili kladionice, napraviti uplatu, odabrati fizičku mašinu na kojoj ćemo da igramo, povući ručicu, i tako dalje. Mnogo je lakše samo otvoriti kazino aplikaciju u toku vožnje ka poslu i sa posla, između dva radna zadatka, dok ležimo na kauču i gledamo TV, ili tokom bilo kog drugog slobodnog minuta. Samim tim, gubitak kontrole ima mnogo više prilika da se desi, jer je potrebno mnogo više aktivnog truda sa naše strane da bismo se doveli u situaciju da se kockamo u fizičkom kazinu. 

To u velikoj meri zavisi od platforme i naručioca za kojeg pišem. Neki zaista žele objektivne recenzije u kojima će biti pomenute i prednosti i mane, dok drugi već kroz sam zadatak sugerišu da tekst treba da bude više promotivan i da se negativne strane ublaže ili potpuno izostave. U takvim slučajevima prostor za iskrenu kritiku je prilično ograničen.

Takođe, mnogi naručioci zapravo ne očekuju detaljno testiranje kazina, već žele pregled osnovnih informacija. Zbog toga se često oslanjam na podatke koje sam kazino navodi na svojoj veb stranici, poput informacija o isplatama, vremenu obrade ili dostupnim metodama plaćanja, umesto da se svaka od tih tvrdnji praktično proverava. Tek kada je u zadatku izričito navedeno da treba testirati određene funkcionalnosti, recenzija može biti zasnovana na stvarnom iskustvu.

Pritisak uloženog truda je fenomen da osoba preveliki značaj pridaje uloženom trudu ili ceni koju je platila da dođe do tačke u kojoj se nalazi, bez obzira na to koliko joj je taj trud ili plaćena cena dobra donela.

Zapravo je ovu pojavu je najlakše objasniti u terminima kockanja, pošto je tu prvi put i primećena: igrači koji su izgubili mnogo novca na igrama na sreću tendenciozno teže odustaju od tih istih igara na sreću kada gube, jer se osećaju kao da su previše para dali da bi mogli da prestanu pre nego što taj gubitak povrate.

U stručnom psihološkom žargonu, sunk cost fallacy je kognitivna pristrasnost – pravilna greška u razmišljanju koja ima svoju svrhu u drugim kontekstima, ali ne kada nas tera da donosimo pogrešne odluke. U nekoj drugoj situaciji, dobro je da ne odustajemo lako, ali u situaciji kockanja, fokusiranje na do sada izgubljen novac gotovo isključivo dovodi do toga da igrač pravi sve više i više pogrešnih odluka uz sve veće i veće gubitke.