„Da li bi roditelji trebalo da izbegavaju uključivanje dece u aktivnosti povezane sa igrama na sreću, čak i kada se radi o lotou ili srećkama?”

Roditelji bi trebalo da izbegavaju uključivanje dece u kupovinu srećki, biranje brojeva za loto ili
zajedničko iščekivanje dobitka. Iako se ove aktivnosti često doživljavaju kao bezazlena
porodična zabava, dete kroz njih može usvojiti poruku da su igre na sreću prihvatljiv i uobičajen
način dolaska do novca.

Posebno je važno izbegavati stvaranje uzbuđenja oko mogućeg dobitka, ritualno kupovanje
srećki ili komentare da će „sreća rešiti probleme“. Dete još nema dovoljno razvijenu sposobnost
da realno proceni verovatnoću dobitka i rizik, pa može mnogo lakše da poveže kockanje sa
zabavom, nadom i brzom nagradom. To ne znači da će svako dete koje je videlo roditelja kako
igra loto razviti problem, ali se takvim ponašanjem igre na sreću mogu normalizovati i učiniti
manje rizičnim nego što zaista jesu.