„Da li kockanje stvara iluziju kontrole?”

Kockanje veoma često stvara snažnu iluziju kontrole. Uverenje da osoba svojim znanjem,
iskustvom, intuicijom, izborom „srećnih“ brojeva ili određenim ritualima može uticati na ishod
koji je zapravo pretežno ili potpuno zasnovan na slučaju. Povremeni dobici dodatno učvršćuju
ovo uverenje, dok se gubici objašnjavaju nedostatkom sreće, „lošim trenutkom“ ili idejom da će
sledeća igra sigurno doneti preokret.

Iluzija kontrole nije karakteristična samo za kockanje. Ona se sreće i kod drugih bolesti
zavisnosti. Osoba može dugo verovati da kontroliše uzimanje alkohola ili droge, da može prestati
kad god poželi i da se negativne posledice koje pogađaju druge njoj neće dogoditi. Na taj način
se umanjuje ozbiljnost problema i odlaže traženje pomoći.

Kod jednog broja zavisnih osoba u osnovi ovakvog razmišljanja mogu postojati nezreli ili
narcistički obrasci funkcionisanja, praćeni osećajem posebnosti i omnipotencije. Uverenjem da
su sposobnije od drugih, da mogu „nadmudriti sistem“ i da za njih ne važe uobičajena pravila i
rizici. U kockanju se to može ispoljiti verovanjem da osoba poseduje poseban osećaj za igru, da
prepoznaje trenutak dobitka ili da će upravo ona uspeti da vrati izgubljeni novac.

Međutim, što se više pokušava povratiti izgubljeno, osoba se dublje uvlači u krug zavisnosti. Prvi važan korak u lečenju jeste odustajanje od ideje da se ishod može kontrolisati i prihvatanje
činjenice da je kontrola nad samim kockanjem već ozbiljno narušena.

Iluzija kontrole ima važnu ulogu u održavanju bolesti, jer umanjuje uvid u problem, opravdava
nastavak kockanja i stalno odlaže odluku da se prekine. Zato je važno što ranije potražiti stručnu
pomoć, pre nego što posledice postanu još teže za samu osobu i njenu porodicu.