„Da li reklame sa poznatim ličnostima čine igre na sreću prihvatljivijim u očima javnosti?”

Reklame sa poznatim ličnostima mogu doprineti tome da se igre na sreću doživljavaju kao
prihvatljivije i manje rizične, između ostalog kroz takozvani halo efekat (kognitivna pristrasnost
prema kojoj jedan upečatljiv pozitivan utisak o nekome ili nečemu boji i naše procene svih
ostalih, nepovezanih karakteristika).

Kada se u reklame za igre na sreću uključuju poznate, uspešne i društveno priznate ličnosti, one ne služe samo za privlačenje pažnje publike, već mogu uticati i na način na koji se percipiraju sam proizvod i rizici povezani sa njim.

Pozitivne karakteristike koje publika pripisuje poznatoj osobi, poput uspeha, kompetentnosti, popularnosti ili društvenog statusa, mogu se delimično preneti i na proizvod koji ona promoviše. Na taj način se može stvoriti utisak da je kockanje prihvatljivije, bezbednije ili društveno poželjnije nego što bi bilo procenjeno bez prisustva takve figure.

Poznata ličnost tako može delovati kao svojevrsni pojačivač reklamne poruke, smanjujući
prostor za kritičko promišljanje o rizicima. Umesto da u prvi plan dođu pitanja poput „Koliki je rizik?“ ili „Koliko mogu da izgubim?“, pažnju mogu preuzeti pozitivne asocijacije povezane sa osobom koja reklamu predstavlja.

Ukoliko publika već ima poverenje u određenu javnu ličnost, deo tog poverenja može se preneti i na proizvod koji ona promoviše. Na taj način kockanje se ne predstavlja prvenstveno kao potencijalno rizična aktivnost, već kao normalizovani deo životnog stila povezanog sa uspehom, zabavom, popularnošću i društvenim statusom.

Ovakav način oglašavanja može delovati na različite grupe u populaciji, ali su mladi posebno
rizična grupa zbog veće sklonosti ka identifikaciji sa sportistima, glumcima, influenserima i
drugim javnim ličnostima.

Zabrinutost zbog ovakvog oglašavanja potvrđuju i sve stroža regulatorna ograničenja u Evropi. Zemlje poput Holandije, Belgije, Nemačke, Velike Britanije i Hrvatske uvele su različita ograničenja u vezi sa korišćenjem poznatih ličnosti, sportista i influensera u reklamama za igre na sreću, dok su Italija i Litvanija uvele znatno šira ograničenja oglašavanja kockanja. Francuska i Irska takođe su pooštrile pravila koja se odnose na oglašavanje i promociju igara na sreću. Ovi različiti pristupi ukazuju na rastuću saglasnost da način na koji se kockanje predstavlja javnosti predstavlja pitanje javnog zdravlja koje zaslužuje ozbiljnu pažnju.

Dodatni problem predstavlja činjenica da reklame za igre na sreću uglavnom naglašavaju pobedu, uzbuđenje, zabavu i glamur, dok su potencijalne negativne posledice kockanja gotovo nevidljive.

U reklamnom prikazu nema prostora za realnost u kojoj dugotrajno i problematično kockanje može biti povezano sa finansijskim teškoćama, narušavanjem porodičnih i partnerskih
odnosa, problemima na poslu, kao i psihološkim posledicama.

Kada publika vidi omiljenog sportistu, glumca ili influensera kako bezbrižno učestvuje u svetu klađenja i kockanja, ova aktivnost može postati deo poželjnog životnog stila, umesto da bude prepoznata kao ponašanje koje sa sobom nosi potencijalne rizike.

Poznate ličnosti stoga ne promovišu samo konkretan proizvod, već mogu doprineti njegovoj
normalizaciji, povećanju privlačnosti i smanjenju subjektivno percipiranog rizika. Upravo zbog
toga ograničavanje njihove upotrebe u reklamama predstavlja jednu od mogućih mera javno
zdravstvene prevencije štetnog kockanja.