Nekada je „ALL IN“ za Gaba Stonea značilo staviti sve na kocku. Danas znači staviti sve na sebe.
Iza te promene stoji priča koja nije ni kratka ni jednostavna. Zavisnost od kockanja, gubitak posla i sigurnosti, bankrot i zatvor bili su deo njegovog života. Oporavak je doneo nešto drugo: ponovno građenje poverenja, svrhe i identiteta.
Šta je ALL IN?
U osnovi ALL IN-a nalazi se jednostavna ideja da čoveka ne mora zauvek da određuje ono što mu se dogodilo. Gab kroz projekat deli sopstveno iskustvo, ali istovremeno pronalazi i prenosi priče drugih ljudi o zavisnosti, oporavku, mentalnom zdravlju, oporavku, ličnim borbama i promenama.
Kako Gab Stone kaže: Čoveka ne definiše ono najgore što mu se dogodilo, već ono što odluči da uradi posle toga.
Važan deo projekta postali su i fizički izazovi i direktan kontakt sa ljudima. Gab je 2026. krenuo na 30 maratona za 30 dana širom Velike Britanije kako bi razgovarao sa ljudima koji prolaze ili su prošli kroz zavisnost i probleme sa mentalnim zdravljem. Sam je objasnio da cilj nije bio sportski rezultat, već povezivanje, razgovor i pokazivanje koliko fizička aktivnost i ljudski kontakt mogu značiti tokom teških perioda.
Posle završetka izazova je rekao da mu na kraju nisu maratoni ostali kao najvažniji deo priče, već ljudi koje je putem upoznao i razgovori koje je vodio.
Gab Stone, tvorac The All In Movement-a
Ovog puta u fokusu CZZ-a je je čovek iza tog projekta. Vraćanje vere u sebe, svakodnevne odluke, fizička aktivnost, podrška porodice i ponovno pronalaženje pravca samo su neke od tema našeg razgovora.
CZZ: Mnogi ljudi prolaze kroz oporavak u privatnosti, ali ti si odlučio da napraviš javno dostupan resurs. Šta te je navelo da od svog ličnog puta oporavka pređeš na stvaranje posebne platforme i zajednice za druge?
Gab Stone: Mislim da, bez obzira na to kroz šta smo prošli u životu, imamo priliku da kontrolišemo priču koja iz toga nastaje. Shvatio sam da moja prošlost može da me definiše ili negativno ili pozitivno i da je na meni da izaberem koji će od ta dva ishoda biti.
Ne možeš da promeniš ono kroz šta si prošao, ali možeš iz toga da učiš i napreduješ, tako da je to put koji sam izabrao. Kada dotakneš samo dno u životu, možeš da se osećaš kao da si zakopan, a da ne shvataš da je zapravo upravo posađena tvoja buduća verzija. Na tebi je da poseješ to seme, i to je ono što sam ja izabrao da uradim.
CZZ: Vodio si uspešan biznis dok je zavisnost od kockanja preuzimala kontrolu. Koliko dugo neko može spolja da deluje potpuno funkcionalno dok mu se život iza kulisa raspada?
Gab Stone: Sve dok mu ništa ne ostane. Finansijski, mentalno, emocionalno i psihološki. Uvek kažem da smo mi zavisnici kraljevi i kraljice obmane. Patimo i obmanjujemo u tišini bolje od bilo koga, tako da zapravo nema granice koliko dugo taj bol može da traje.
CZZ: Kada bi mogao da srušiš samo jedan mit o zavisnosti od kockanja, koji bi to bio?
Gab Stone: Da zavisnost od kockanja nije bolest mentalnog zdravlja na način na koji je u društvu prihvaćeno da to jesu zavisnosti poput alkoholizma i zloupotrebe droga.
CZZ: Izgubio si biznis, bankrotirao i završio u zatvoru. Od svega što si izgubio, šta je bilo najteže ponovo izgraditi?
Gab Stone: Na to može da se gleda na različite načine. Neko sa strane bi rekao moj ugled, drugi bi rekli moje finansije. Moglo bi se reći da su te stvari podjednako povezane sa praktičnim, finansijskim ili poslovnim odlukama koje sam doneo ili ću tek donositi dok nastavljam svoj oporavak.
Ali ja bih rekao: Veru u sebe i samopouzdanje da mogu da nastavim dalje i ostvarim bilo šta što želim u životu, bez obzira na ono što mi je prethodilo.
CZZ: Počeo si da pišeš svoju priču već prve noći u zatvorskoj ćeliji. Kada danas pogledaš na taj trenutak potpune izolacije, koja je bila prva konkretna odluka koju si doneo kako bi počeo ponovo da gradiš svoj život?
Gab Stone: Ponovna izgradnja mog života počela je neko vreme pre nego što sam završio u zatvoru. Prestao sam da se kockam više od godinu dana pre nego što sam dobio zatvorsku kaznu, tako da je ponovna izgradnja počela onog dana kada sam doneo odluku da prestanem da se kockam.
Pretpostavljam da na neki način tek naknadno možeš da se osvrneš i vidiš šta te je dovelo do današnjeg dana. A za mene je to uvek bila ista stvar. Jedan dan po jedan. Jedan korak po jedan.
Sve što sam od tog trenutka radio jeste da gledam ono što je neposredno ispred mene i pokušavam da donesem najbolju odluku u korist svoje buduće verzije, u svim aspektima svog života.
CZZ: Oporavak opisuješ kao dug niz svakodnevnih izbora. Koja rutina ili granica ti je bila najvažnija tokom prvih dana bez kockanja?
Gab Stone: Vežbanje. Sto posto. Trčanje i vežbanje bili su sastavni deo mog oporavka i oduvek su imali veoma važno mesto u mom životu. Kad god bih se ponovo našao duboko u zavisnosti, izgubio bih redovnost vežbanja u svom životu, a kada bih prestao da se kockam, to je bila prva stvar kojoj bih se vratio.
Zahvalan sam što sam sada više od 11 godina bez kockanja, što trčim redovnije nego ikada i što sam u boljoj fizičkoj formi nego ikada ranije.
CZZ: Na osnovu svog iskustva sa ponovnim građenjem poverenja, koji savet bi dao porodicama koje pokušavaju da podrže blisku osobu tokom oporavka od zavisnosti od kockanja?
Gab Stone: Kada se neko davi, nije vreme da ga učite kako da pliva. Vreme je da skočite u vodu i spasete ga. Čak i ako ne možete da razumete zašto se osoba koju volite ponašala na način na koji se ponašala, u ovoj fazi ne morate ni da razumete.
Zagrlite je, budite uz nju. Vremenom ćete, uz vašu podršku, zajedno moći da raščlanite ta ponašanja.
CZZ: Istrčati 30 maratona za 30 dana ogroman je fizički podvig, ali rekao si da su prava priča zapravo bili ljudi koje si usput upoznao. Da li je tokom tog trčanja kroz Veliku Britaniju postojao jedan konkretan razgovor zbog kojeg si shvatio da ALL IN mora da preraste u pravi pokret?
Gab Stone: Postojala je devojka po imenu Megan koju sam vrlo kratko upoznao pre nego što sam trčao sa njom tokom izazova 30 za 30.
Znao sam da već nekoliko godina ne pije alkohol, pa sam želeo da je pitam o tome. Ali dok sam razgovarao sa njom i beležio taj razgovor, otvorila se o svojoj borbi sa teškim OKP-om i nametljivim mislima još od ranog uzrasta, o tome kako joj je alkohol kasnije služio da otupi ta osećanja i kako se, u skorije vreme, nakon što je prestala da pije alkohol, borila sa anoreksijom.
Meganina hrabrost da mi se otvori, da podeli svoja iskustva, emocije i borbe sa mentalnim zdravljem, i činjenica da je bila stvarni primer osobe koja se, uprkos borbi sa svojim demonima, svakog dana iznova pojavljivala, želeći da napreduje i postane bolja verzija sebe, bila je, iskreno, neverovatno inspirativna.
I navela me je da shvatim koliko ljudi poput nje postoji. Ljudi koji se suočavaju sa problemima sa kojima se toliko drugih može poistovetiti, koji nemaju sve odgovore, ali koji, nastavljajući svojim putem, mogu da budu ogroman izvor inspiracije drugima koji prolaze kroz iste stvari.
CZZ: Koliko vidim, usput su ti ljudi poveravali veoma lične priče o zavisnosti, tugovanju, mentalnom zdravlju i oporavku. Zašto misliš da su se osećali dovoljno prijatno da ti se otvore?
Gab Stone: Trčanje je veliki izjednačivač. Svi smo tamo, izazivamo sebe, pomeramo sopstvene granice i radimo nešto u korist svoje buduće verzije.
Veoma je retko da trkač nema neko dublje „zašto“ iza razloga zbog kojeg je počeo da trči. Zato mislim da je to veoma prijatan prostor za otvaranje razgovora.
A to što sam prošao kroz ono kroz šta sam prošao i iskusio krajnosti zavisnosti i problema sa mentalnim zdravljem, mislim da mi je takođe pružilo mogućnost da se sa ljudima povežem na mnogo različitih nivoa.
CZZ: ALL IN ne deli samo inspirativne priče. On aktivno pomaže ljudima da krenu ka svom sledećem cilju ili izazovu. Kako ALL IN podržava ljude nakon što se prvi razgovor završi?
Gab Stone: Plan za ALL IN je da osnaži ljude sa inspirativnim pričama da zatim krenu u svoj sledeći izazov. Želimo da budemo u mogućnosti da obezbedimo infrastrukturu za te izazove, ishranu, planove treninga, opremu i prijave za trke, kako bi se ti ljudi osećali osnaženo ne samo da prihvate te izazove već i da istovremeno dele svoj put.
Upravo su priče sa kojima ljudi mogu da se poistovete i koje bude emocije ono što izazove izdržljivosti čini toliko moćnim i inspirativnim kada ih ljudi prihvate. Zato je namera ALL IN-a da stvori ekosistem sadržaja koji će ne samo nastaviti da osnažuje takve pojedince već i da inspiriše mrežu pratilaca koja neprestano raste.
CZZ: Držiš predavanja u sportskim klubovima, školama, fakultetima i kompanijama. Koja je glavna poruka sa kojom želiš da mladi ljudi ili sportisti odu nakon jednog od tvojih predavanja?
Gab Stone: Nisam toliko naivan da mislim da će, samo zato što dolazim u te organizacije i govorim o šteti povezanoj sa kockanjem i zavisnošću, svi koji me slušaju uspeti da izbegnu da tokom života upadnu u zavisnost.
Posebno zbog sopstvenog iskustva znam da to neće biti slučaj. Ali ako pričanjem svoje priče mogu da posejem seme koje će im omogućiti da se sete nekih stvari o kojima govorim sledeći put kada budu donosili odluke o ponašanjima koja bi mogla da ih odvedu ka životu koji na kraju ne žele da iskuse, onda je to za mene uspeh.
Više od svega, nadam se da ću im biti živi dokaz da, bez obzira na ono kroz šta prolazimo u životu, uz otpornost, istrajnost i veru možemo da ostvarimo bilo šta što želimo.
CZZ: Trenutno tražiš partnere kako bi proširio ALL IN. Sa kakvim organizacijama ili brendovima želiš da se povežeš i kako oni mogu da pomognu da ova misija raste?
Gab Stone: Tražim brendove i organizacije koji veruju u moć pričanja priča, a posebno one koji prepoznaju da, u ovom veoma zasićenom svetu konvencionalnijih influensera, zapravo ljudi koje ne viđamo i ne čujemo redovno imaju najmoćnije i najuticajnije priče koje mogu da ispričaju.
CZZ: Ako neko ko ovo danas čita još uvek sedi na ogradi i razmišlja da li da promeni pravac svog života, koji izazov bi mu postavio kako bi mu pomogao da napravi prvi korak i bude „ALL IN“ za sebe?
Zatvorite oči i zamislite da je prošlo 10 godina.
Dva sata je ujutru, sedite u mraku, listate fotografije na telefonu i ugledate fotografiju sebe od pre 10 godina. Kažete sebi: „Dao bih sve da sada mogu da se vratim u taj trenutak.“
Sada otvorite oči. Upravo ste tamo.
Imate sve vreme i sve mogućnosti koje biste mogli da poželite da donesete najbolje odluke za verziju sebe koja će postojati za 10 godina.
Vaša prilika je sada. Danas.
Nikada to nemojte da zaboravite i nastavite da stavljate jednu nogu ispred druge najbolje što možete, u korist svoje buduće verzije.
Gab, hvala ti na iskrenosti, toplini i odgovorima, sa kojima svako od nas može da se poveže.
