Upoznajte Craiga Dempseyja. Čoveka kojeg je teško prestati slušati kada jednom počne da govori. Čoveka, koji ima neverovatnu sposobnost da o zavisnosti od kockanja govori tako, da vas toliko veže za priču da ne želite da stane. Bez velikih fraza i pokušaja da je dodatno dramatizuje, govori jednostavno i direktno. Međutim, što ga duže slušate, postaje jasno koliko malo neko ko nikada nije bio zavisan može da nasluti šta se događa iza zatvorenih vrata.
Kada predstavljamo knjigu Losing Everything, Finding Yourself: A Memoir of Gambling Addiction and Recovery, predstavimo čoveka koji ju je napisao.
Craig Dempsey je kockao gotovo 30 godina, počevši još kao četrnaestogodišnjak, a danas je više od šest godina u oporavku. Za to vreme, prema njegovim rečima, nije gubio samo novac. Gubio je odnose, brakove, vreme sa decom, poverenje drugih ljudi i delove sopstvenog identiteta.
„Nisam bio zavisan od novca i igara, već od tišine“
Jedna od najupečatljivijih stvari koje Craig govori jeste da njegov susret sa kockom nije počeo novcem.
Počeo je sa slotovima sa 14 godina. Svetla, zvukovi i potpuna usmerenost na igru uradili su nešto što mu je tada bilo mnogo važnije od potencijalnog dobitka.
Njegov um je, kako kaže, prvi put utihnuo. Ono što je pronašao u slotovima nije bila sama igra, već način da na trenutak isključi sve ostalo. Taj osećaj postao je nešto čemu će se vraćati gotovo tri decenije.
Za Craiga, kockanje je postepeno postalo način suočavanja sa neprijatnim emocijama. On svoje iskustvo povezuje sa bolom, begom, traumom, odbacivanjem, stidom i anksioznošću. Ono što je u početku bilo povremeno ponašanje pretvorilo se u ritual, zatim u svakodnevicu i na kraju u njegov mehanizam za suočavanje sa životom.
Njegova lična interpretacija sopstvene zavisnosti direktno ruši jednu od najpovršnijih predstava o zavisnosti od kockanja. Da se njena ozbiljnost može meriti time koliko je neko izgubio.
Život koji niko ne vidi
Craig vrlo otvoreno govori i o delu zavisnosti koji je teže prikazati statistikom. Dvostrukom životu.
Lagao je roditelje, partnerke, prijatelje i poslodavce. Ali kaže da je najviše lagao sebe.
„Sledeći put ću popraviti situaciju.“ „Imam ovo pod kontrolom.“ „Prestaću posle ovoga.“ „Treba mi još samo jedan dobitak.“ Craig opisuje kako se od tih rečenica polako gradi drugi život. U početku njima uveravate druge da je sve u redu. Onda njima počnete da uveravate sebe.
I dok stvarnost postaje sve teža, spolja još dugo može izgledati kao da se ništa ne događa.
Za razliku od nekih drugih zavisnosti, Craig opisuje kockanje kao nešto što ne ostavlja očigledan fizički trag koji će drugi odmah primetiti. Iza spolja normalnog života mogu se gomilati dugovi, laži, strah od otkrivanja, narušeni odnosi i sve veća izolacija.
Njegova knjiga počinje sa svime što se ne može staviti na račun. Poverenjem, odnosima, vremenom, prisutnošću i sopstvenim osećajem vrednosti.
Kada prestanak kockanja nije kraj priče
Kako opisuje u jednom njegovom video izlaganju, jedan od važnijih trenutaka u Craigovoj priči bio je odlazak u Gamblers Anonymous.
Govori o stidu koji je osećao kada je, kao odrastao čovek, prvi put morao naglas da kaže da je kompulzivni kockar. A onda je čuo druge. Drugačiji ljudi, drugačiji životi, drugačije okolnosti, ali iste laži, isti stid, isti bol. Tu se, kaže, nešto promenilo.
Njegovo shvatanje oporavka ne vidi kao kraj kockanja, već kao početak svega što nakon toga morate da naučite da popravljate.
Oporavak znači naučiti da ostaneš sa neprijatnošću umesto da od nje pobegneš. Bol, odbacivanje i teški periodi ne nestaju samo zato što je kockanje prestalo. Ono što mora da se promeni jeste način na koji na njih reaguješ.
Ironično, ono od čega je nekada želeo da pobegne danas je ono što najviše ceni. Običan život. Ustati bez straha. Napraviti čaj bez proveravanja aplikacije za klađenje. Otići na sastanak podrške umesto pobeći kada postane teško. U običnosti od koje je nekada tražio izlaz, danas pronalazi sigurnost.
Calm & Steady: šta uraditi pre sledeće loše odluke?
Posle više od šest godina oporavka, Dempsey je pokrenuo Calm & Steady, praktičnu inicijativu nastalu direktno iz njegovog ličnog iskustva sa zavisnošću.
Bez namere da zameni terapiju, kriznu pomoć, finansijsko savetovanje ili profesionalno lečenje, Craig pokušava da do osobe dođe mnogo ranije. U onih nekoliko minuta kada jedna odluka još može da promeni ono što sledi.
To može biti trenutak kada se pojavi poriv za kockanjem, kada nakon gubitka želite odmah da vratite novac, kada ste se upravo kockali ili kada već razmišljate kako da od drugih sakrijete šta se dogodilo.
Taj put Craig kroz svoj Moment Map svodi na nekoliko povezanih koraka: Okidač. Poriv. Akcija. Jurenje gubitaka. Stid i skrivanje. Izolacija.
Okidač može biti stres, plata, dosada, usamljenost, alkohol, sportski događaj, reklama ili jednostavno dostupnost novca. Poriv postaje sve glasniji, sledi uplata ili opklada, a nakon gubitka može doći misao „moram da vratim novac“. Posle toga stid podstiče skrivanje, laganje i pokušaj da se problem reši bez drugih ljudi, čime osoba postaje još izolovanija.
Calm & Steady pokušava da napravi prekid pre nego što taj lanac ode dalje. Usporiti trenutak, otežati neposredan pristup novcu, prekinuti tajnost, kontaktirati nekoga i napraviti jedan bezbedniji sledeći korak.
Knjiga Losing Everything, Finding Yourself
Losing Everything, Finding Yourself je priča o tome kako kockanje može tiho i postepeno rastaviti jedan život.
Od prve opklade u tinejdžerskim godinama i osećaja tišine koji mu je kockanje pružalo, knjiga prolazi kroz godine skrivanja, panike, narušenog odnosa sa očinstvom i konačno oporavka. Govori o dvostrukom životu, strahu da će istina biti otkrivena, lažima oko nestalog novca i teškom procesu ponovne izgradnje poverenja čak i nakon što kockanje prestane.
Losing Everything nije samo gubitak novca, vec period u kojem je postao čovek koji krije, manipuliše i živi dva života. Finding Yourself nije samo prestanak kockanja, vec proces oporavka u kojem čovek ponovo postaje stvaran i ponovo uči da živi sa sobom.
Suočiti se sa istinom, ponovo izgraditi poverenje i naučiti napraviti sledeći iskren korak. Da vrati godine koje je izgubio ne može. Ali ako njegova priča nekome pomogne da ne izgubi još pet ili deset svojih, za njega je to nasleđe vredno življenja.
Pitanja i odgovori sa autorom: Razgovor sa Craigom Dempseyjem
Craig je bio više nego susretljiv kada smo ga zamolili da ovoj priči doda i svoj glas i sa nama podeli lične odgovore i komentare o temama koje se provlače kroz njegovu knjigu i rad.
CZZ: Četrnaest godina je veoma rano i veoma osetljivo doba. Kada danas pogledate unazad, mislite li da je tada postojao način da vam neko priđe, dopre do vas i sačuva vas od onog što će uslediti?
Craig Dempsey: Ne znam da li je iko mogao u potpunosti da zaustavi ono što je usledilo, ali verujem da je neko mogao ranije da dopre do mene da je razumeo šta se zaista događalo ispod površine.
Sa četrnaest godina nisam imao reči kojima bih objasnio bol, traumu, odbacivanje ili emocionalnu patnju. Znao sam samo da bi, kada se kockam, sve na neko vreme utihnulo. Kockanje mi je pružalo mesto na koje sam mogao da pobegnem.
Da mi je neko postavio prava pitanja, ne „zašto to radiš?“, već „šta pokušavaš da ne osećaš?“, možda je nešto moglo da se promeni.
Mladima je potrebno više od upozorenja da mogu izgubiti novac. Potrebno je da razumeju zašto kockanje može da ima tako snažan uticaj, zašto može da postane beg i koliko brzo može da se pretvori u mehanizam za suočavanje sa problemima. Mislim da edukacija, iskreni razgovori i odrasli kojima mogu da veruju i koji će ih saslušati bez osuđivanja mogu zaista mnogo da promene.
CZZ: Kada govorimo o zavisnosti od kockanja, reč stid pojavljuje se iznova. To je snažna reč, ali čini se da prave razmere stida može razumeti samo neko ko ga je iskusio. Istovremeno, taj stid pokazuje da osoba često jeste svesna onoga što radi i posledica koje ostavlja iza sebe. Kako onda dolazi do toga da, uprkos toj svesti i stidu, ponovo uradi isto? Šta se događa u čoveku u trenutku kada bi očekivao da ga stid zaustavi, a on ga umesto toga možda još dublje vraća kockanju?
Craig Dempsey: To je jedna od stvari koje je ljudima najteže da razumeju. Stid ne zaustavlja uvek takvo ponašanje. Veoma često ga upravo stid podstiče.
Kada ste zavisni od kockanja, možete biti potpuno svesni štete koju nanosite, a ipak osećati da ne možete da prestanete. Mrzite ono što radite. Mrzite laži. Mrzite osobu u koju se pretvarate. Ali umesto da vas taj stid navede da zatražite pomoć, često vas tera da se još više krijete.
A kada se krijete, kockanje može početi da deluje kao jedini izlaz.
Izgubite novac, a onda očajnički želite da ga vratite. Osećate stid, pa se kockate da biste pobegli od tog stida. Onda ponovo izgubite i stid postaje još teži.
To postaje začarani krug: gubitak, panika, jurenje gubitaka, laganje, stid, izolacija, a zatim još kockanja.
Zato verujem da podrška mora biti bez osuđivanja. Ljudi pogođeni štetnim posledicama kockanja moraju da preuzmu odgovornost, ali im je potreban i siguran način da kažu istinu. Stid drži ljude zarobljenima. Iskrenost je često prvi korak ka izlazu.
CZZ: Poverenje se može izgubiti veoma brzo, a vraćati godinama. Kako ste prihvatili da ljudi koje ste povredili možda neće biti spremni da vam veruju samo zato što ste vi počeli da se menjate?
Craig Dempsey: To je bilo veoma teško. Na početku oporavka, jedan deo mene želeo je da ljudi odmah vide da se menjam. Želeo sam da mi veruju, oproste i ponovo imaju poverenja u mene. Ali morao sam da prihvatim da moj oporavak nije izbrisao bol koji sam im naneo.
Samo zato što sam ja bio spreman da krenem dalje nije značilo da su drugi ljudi bili spremni da mi ponovo veruju.
Godinama sam lagao, skrivao stvari i kršio obećanja, pa sam morao da shvatim da poverenje ne može da se zahteva. Moralo je polako da se izgradi ponovo, doslednim postupcima.
Oporavak me je naučio da je važno reći „izvini“, ali da je najvažnije živeti drugačije. Neki odnosi mogu da se poprave, nekima su potrebne godine, a neki se možda nikada neće u potpunosti vratiti na ono što su bili. To boli, ali je i deo preuzimanja odgovornosti.
Morao sam da naučim da nastavim da radim ono što je ispravno čak i kada mi niko ne aplaudira, čak i kada su ljudi i dalje povređeni i čak i kada oproštaj ne dolazi brzo.
CZZ: Kada čujem Finding Yourself, teško mi je da to ne povežem sa pitanjem ljubavi. Kada godinama živite sa stidom zbog stvari koje ste radili, a istovremeno osećate i osudu okoline, kako ponovo poverujete da ste vredni ljubavi i poštovanja i naučite da razdvojite ono što ste radili od onoga ko ste kao čovek? I da li mi kao društvo, tako lakim deljenjem ljudi na dobre i loše, ponekad dodatno produbljujemo taj stid i otežavamo upravo ono što od čoveka očekujemo – da preuzme odgovornost, promeni se i ponovo pronađe svoje mesto među drugima?
Craig Dempsey: Dugo sam verovao da sam ja svoje najgore greške. Nisam samo mislio da sam radio loše stvari. Mislio sam da sam ja loš. To stid radi. Uzme vaše postupke i pretvori ih u vaš identitet.
Oporavak mi je pomogao da razdvojim te dve stvari. Morao sam da preuzmem odgovornost za laži, štetu koju sam naneo i odluke koje sam donosio, ali sam takođe morao da shvatim da sam i dalje ljudsko biće koje zaslužuje da se oporavi.
Za to je bilo potrebno vreme. Došlo je kroz GA, savetovanje, rad na traumama, iskrene razgovore, pisanje i postepeno učenje da ostanem sam sa sobom, a da ne bežim.
Mislim da društvo ovo često dodatno otežava. Kada ljude jednostavno označimo kao dobre ili loše, ostavljamo veoma malo prostora za promenu. Ljudi moraju da preuzmu odgovornost, ali im je potrebna i mogućnost iskupljenja. Ako neko veruje da više nije vredan ljubavi ili poštovanja, zašto bi verovao da može da se oporavi?
Za mene je Finding Yourself značilo pronaći osobu koja se nalazi ispod zavisnosti, stida i obrazaca preživljavanja. Značilo je naučiti da mogu iskreno da govorim o šteti koju sam naneo, a da ostatak života ne provedem verujući da za mene više nema popravke.
Ljubav, poštovanje i oporavak počinju istinom. Ne istinom koja opravdava ono što se dogodilo, već istinom koja kaže: Uradio sam te stvari, preuzimam odgovornost za njih i još uvek sam sposoban da postanem drugačiji čovek.
Hvala ti, Craig Dempsey u ime tima CZZ.
